понедељак, 22. новембар 2010.

Recenzija: "Operation: Mindcrime", Simfonija revolucije

Remek-delo teškog zvuka, album benda "Queensryche"
         autor: Isidora Đolović 


    Nalazim se na teškim mukama svaki put kada treba da govorim o svojim omiljenim albumima. Uvek se plašim da ću se ogrešiti o nešto već rečeno od strane mnogo većih stručnjaka nego što sam ja; ili da ću nešto izostaviti, a što je od ključne važnosti; ili da jednostavno neću uspeti da iznesem svoje utiske onako kako bih htela. Ovo je jedan od mojih najomiljenijih albuma. Ovo je jedna od ploča koje stavljam na neku svoju imaginarnu listu "za pusto ostrvo". Od kad sam ga otkrila, a prošle su godine, uvek mu se vraćam i svaki put posmatrano iz drugog ugla, sa novim oduševljenjem. Ako bismo tražili savršen album za ekranizovanje ili izvodjenje u vidu mjuzikla, ovo bi bio takav album. Ako bismo trazili ploču po kojoj bi se mogla napisati knjiga ili obrnuto, ovo bi bila jedna od takvih (ima još jedna, u pitanju je W.A.S.P. ali o tome drugi put). U najkraćim crtama opisano, ovo muzicčko delo je `80s rock opera sa snažnom društveno-političkom pozadinom, ali, pre svega jako efektna i upečatljiva. Slobodno se može reci da je pomerilo granice unutar žanra, obeležilo vrhunac karijere benda "Queensryche" i postiglo veliki komercijalni uspeh, a ostavilo još veći trag.

Vremeplov: Jugoslovenski "The Bangles" - Upoznajte "Cacadou look"

autor: Isidora Đolović


             Dok su "The Bangles", predvodjene omalenom Susannom Hoffs, harale svetskim top-listama sredinom `80-ih, u bivšoj Jugoslaviji formiran je bend koji je bio neka vrsta pandana planetarno poznatim Amerikankama. Da, da, nekad smo i mi imali izvodjače koji su bili autentični, u skladu sa svetskim standardima, stilski raznovrsni i bez potrebe za kopiranjem.....teško je u to poverovati, ali, izgleda da nam je danas tako kako smo zaslužili. Uglavnom, "Cacadou look" nisu bile prvi "all female" tj. bend sastavljen isključivo od žena, ali, svakako su bile najuspešnija skupina tog tipa. Formiran 1983. godine u Opatiji, bend su činile sestre Jasmina (vokal) i Tatjana Simić (bubnjevi), Tamara (klavijature) i Sandra (gitara) Vrančić, kao i Suzana Kozić (bas). Zanimljiva priča kaže da su, dosadjujući se kada su im momci - članovi benda "FIT"- otišli u vojsku, cure uzele instrumente i naučile da sviraju. U početku iz hobija, a onda preko "Stereovizije" doguraše i do prvog albuma. Bile su originalne, talentovane, izložene predrasudama tipa "šta vi žene mozete?"- ali, istrajne.
            Prvi album izlazi 1987. za "Jugoton". Do tada su sestre Vrančić napustile bend, a zamenile su ih Djovana Kirinić na gitari i Alenka Mendiković na klavijaturama. Tako se ustalila konačna postava benda. Prvenac "Tko mari za čari" predstavio je njihovu vedru, optimističnu i energičnu muziku. Pesme su kratke, efektne, vrlo-vrlo-vrlo pevljive i energične, mesavina popa i rocka, uz jasan i  prijatan Jasminin vokal. Producent je bio Hus iz "Parnog valjka". Tematski, tekstovi  su obojeni feminističkim motivima ženske samostalnosti i svojevrsnim buntom. Album je stilski prilicno uravnotežen, sto znači da nema naročito puno slabih momenata, a zato je tu nekoliko zaista blistavih. Otvara ga verovatno najbolja pesma, "Sama", u kojoj je vrlo latentno progurana tema samozadovoljavanja (ženskog, jel`te). Sledi dosta slabija "Moj car", ali, utisak popravlja već naredna, "Snovi". Pesma "Ne dozvoli" će vas odmah neodoljivo podsetiti na "Idole", što će vam biti jasno kada saznate da je napisao lično Vlada Divljan. Osim ove saradnje, ostatak albuma je u celini delo članica benda. Nešto slabija je pesma "Boja", ali, slede veliki hitovi "Kao pjesma" i "Tako lako"(obrada Buddy Holly-jeve "It`s so easy"). Do kraja ploče nema usporavanja, što odlično demonstriraju numere "Gledam ga dok spava", "Ljubav i raj"(koja zvuči kao da je nastala `50-ih) i fenomenalna "Mutno jutro".
Tko mari za čari (1987)
1) Sama
2) Moj car
3) Snovi
4) Ne dozvoli
5)Boja
6) Kao pjesma
7) Tako lako
8) Gledam ga dok spava
9) Ljubav i raj
10) Mutno jutro

http://www.youtube.com/watch?v=xfhmHoQy_Tc

           Drugi album objavljuju, sa jednakim uspehom, 1989. godine pod zanimljivim nazivom- "Uspavanka za Zoroa". Vedrina i energija su se zadržale, ali, primetna je veća zrelost i sigurnost u izvodjenju, kako vokalnom tako i instrumentalnom. Kao najveći hitovi izdvajaju se "Baum bam bam", "Budi mi prijatelj" i "Krenite s nama"(obrada "Let`s stick together" Brajana Ferija). Ovaj album donosi i laganicu "Baš kao nekad", odlične "Daj mi sve", "Nikad nije znao" i "Samo prvi dan". Tekstovi im nikada nisu bili jača strana, ali, to u ovom slučaju nije ni toliko važno. Primetno slabiji deo ploče čini pesma "Žene", nije loša "Samo za tebe", ali, zato prosek višestruko popravlja moćna i potresna "Gdje nebo spava", verovatno najuspelija stvar u njihovoj karijeri.
 "Uspavanka za Zoroa" (1989) 
1)Daj mi sve
2) Krenite sa nama
3) Budi mi prijatelj
4) Baš kao nekada
5) Samo prvi dan
6) Žene
7) Baum bam bam
8) Nikad nije znao
9) Gdje nebo spava

            Sa jugoslovenske muzičke scene nestaju, kao i mnogi drugi, pred sam početak rata. Poslednju svirku su održale u Zagrebu 1991. godine.


недеља, 21. новембар 2010.

Recenzija: Novi album Tarje Turunen - Tajne ljudske duše

      autor: Isidora Đolović


   Jedno od najprijatnijih iznenadjenja ove muzičke godine priredila je Anette Olzon i na dobrom je putu da kritike, kojima je obasuta nakon neslavnog početka u Nightwish-u, preobrati u opšte simpatije. U dva dueta, Anet peva lako, sveže i neopterećeno. Prva saradnja je sa novajlijama Brotherhood firetribe ( energična rock pesma “Heart full of fire” na tragu retro-zvuka, http://www.youtube.com/watch?v=vGKfm2rr06Q), a druga je sa povratnicima The Rasmus ( nežna “October and April”, tematski obradjuje poznati “bitanga i princeza” motiv, http://www.youtube.com/watch?v=fygBE8dNawU). Ova pozitivna promena propraćena je i povratkom prirodnijem, njenim godinama primerenijem imidžu. Biti naslednica Tarje Turunen nesumnjivo je teško i Anet se u početku izgubila u toj ulozi, ali, sada je (izgleda) naučila iz grešaka i odlučila da bude – svoja. Ipak, ovo nije priča o njoj.
          Tarja je, za razliku od nekadašnjih kolega, nakon ružnog i tužnog odlaska iz benda u kome je izgradila ime, uspešnije stala na svoje noge. Debitantski solo- album “My winter storm” iz 2007. je, iako na momente monoton i poprilicno naružen jednom od najgorih obrada ikada (Kuperovog klasika “Poison”), bio više nego solidno ostvarenje. Dodajmo jako lep omot i uspešnu turneju (iz prve ruke sam informisana da je nastup u beogradskom SKC-u bio odličan), pa možemo zaključiti da je Turunenova relativno bezbolno prebrodila početne muke. Posle par godina diskografske pauze, ova istinska metal diva se vraća sa novim albumom, pod nazivom “What lies beneath”.

Ultimate Videos

 autor: Isidora Đolović

Možemo se složiti, a i ne moramo. Ovo je moj lični (teškom mukom sveden na ovaj broj!) izbor spotova koji su:
1) ostavili najjači utisak na mene;
2) oni koje najviše volim;
3) iz ko zna kog razloga kultni za neke godine;
4) zadovoljili estetske i umetničke kriterijume.
  Preovladjuju stariji video snimci, iz vremena kada je bilo daleko manje sredstava i tehnologije nego danas, ali daleko više ideja i originalnosti. Imaju neku svoju priču, nose čar i duh svog vremena, nisu samo gomila nabacanih, epileptičnih "flasheva". Ako imate još neki predlog, slobodno ga podelite sa mnom.

20) Aerosmith -"Angel"

 

Alegorična slika nedodirljive, zamišljene ženske osobe koju Tajler pokušava da "uhvati" kroz scene smeštene u različit ambijent. Video ima tipičan šmek `80-ih, ali ono što ga posebno pojačava jeste sama pesma, koja je definitivno najlepša laganica koju su ikada snimili, a konkurencija je u njihovom slučaju prilično žestoka! Postoji, ipak, jedan detalj koji pada u oči - iako kroz celu pesmu pati i priziva utvaru izgubljene drage, na kraju ga vidimo u totalno realistično-prizemnom kadru, kako odlazi sa (verovatno) groupie-ribom.


19) Seal - "Crazy"


Ova pesma je jedno od obeležja ranih `90-ih i ne verujem da postoji osoba koja je nije čula. Odličan video, prilično futuristički i psihotičan, ali, sasvim u skladu sa rečima. Uvodni i završni kadrovi su najupečatljiviji. Ostavljaju prostor za različita tumačenja.

Tiha mudrost davna...

           Problem ljudskog roda je u tome što uvek želi da previše zna i previše ima. Nikad dosta. A preveliko znanje i posedovanje uvek budi glad za još, i tako u nedogled. Zaboravimo da cenimo ono što imamo. Previše istraživanja, to vidimo, uvek se okrene protiv čoveka. Tajna je u meri i držanju “zlatne sredine”. Svako prekoračenje vodi u propast. Još su antički filozofi znali – ničeg previse. A ljudi uvek hoće više. Hoće da otkriju sve tajne, proniknu u suštinu vasione, zemlje, postojanja Boga, života i njegovih zakona…Sve dok ne izgube i ovo što imaju, jer ne shvataju da postoje znanja koja ne treba da steknemo. Koja bi, možda, bila previsše za ubogog, malenog čoveka koji misli da je veći od prirode.
             Umesto svega toga, treba čuvati i negovati ono što nam je dato. Ne tražiti dalje od onoga što nam pomaže da oplemenimo svoj, a ne ugrozimo tudje živote. Umesto što filozofiramo o životu, koji prolazi pored nas dok mi razmišljamo i pokušavamo da ga shvatimo, treba ga – jednostavno – živeti. Nekad se najveća mudrost krije u naizgled najjednostavnijim savetima:
Veruj. Voli. Praštaj. Uči. Živi.


autor: Isidora Đolović
Related Posts Plugin for WordPress, Blogger...