среда, 29. јун 2011.

Leto nam se vratilo u grad!

       autor: Isidora Đolović

   Ozbiljno smo ušli u još jedno leto, a izašli iz još  jedne školske (u mom slučaju fakultetske) godine. Beše naporno i radno, ali, nadasve isplativo, barem sudeći po ishodu junskog ispitnog roka. Mnogo toga je zanemareno i odloženo, ali, ne može čovek imati baš sve i potrebno je opredeliti se ako želimo što bolje rezultate. Tako se izlazilo manje, nije se imalo vremena ni sredstava. Nije bilo ni aktivnosti na blogu, ali, u medjuvremenu se i sakupilo mnogo tema i ideja, taman dovoljno do sledeće sezone! Iskusili smo i život u studentskom domu, spratno kupatilo i trokrevetni špajz potpuno pogrešno i nehumano nazvan sobom, te poznanstvo sa raznoraznim degeneričnim frajlama koje obitavaju u istom. Ne ponovilo se. Druženje sa knjigama odvuklo mi je pažnju od mnogih neprijatnih tema, koje sada kada konačno imam slobodnog vremena oživljavaju: npr. o nama studentima kao apsolutno nebitnom i poput marve tretiranom staležu mile nam i drage domovine, o fejkerima koji idu na koncerte, o novcu koji, nažalost, omogućava i diktira skoro sve. Krenimo redom.
      Bojana je otputovala u Ameriku. Radujem se kao da ja idem i mi koleginice smo zajedno sa njom odbrojavale dane do prekookeanskog leta. Dok se ona bude kvarcovala na suncu zapadne obale, baš one "Kalifornije u mojoj glavi", kod nas će gostovati dva giganta svetske hard`n`heavy scene. Pogadjate, reč je o bendovima "Whitesnake" i "Judas priest". Karte su bile, pogotovo za Arenu, smešno povoljne, ali, nisam mogla sebi to da priuštim, uz svu volju i ljubav prema toj muzici i tim bendovima, uz svu želju.  Nije prvi put, propustih i Maiden i W.A.S.P. iste godine, 2009. Tako šiba ekonomska kriza. Mnogo bendova i ličnosti koje cenim nikada neću ni moći da vidim i čujem uživo. Tešim se da više i nije fora, jer je drugo vreme,  izgubio se taj duh, nije isto...Sve ja to znam, sve to stoji, pa, ipak nešto nisam utešena! Šta da se radi. Ko ide, od srca mu želim da se lepo provede, u šta ni najmanje ne sumnjam.
   Već je bila i prosla frka oko debakla pijane i pretenciozno najvljivane Ejmi Vajnhaus na Kalemegdanu. Čola je na Ušću očitao očekivano dobru lekciju domaćoj kvazi-estradi, tu šanse za fijasko nije bilo na vidiku. Da nije u kućnom pritvoru, možda bi se Cecili-nanogica pobunila, ali, ovim je dokazano da, za promenu, Ušće može da napuni (i prepuni!) i neko sa glasom, mladalačkom energijom, decenijama karijere i pregršt dobrih pesama (ne računajući blamaže iz skorije saradnje sa Bregom!) čije tekstove bar tri generacije znaju napamet. Isti epiteti bi se, na globalnom nivou, mogli staviti i uz Stinga, još jednog ranoletnjeg posetioca Beograda. A Tarja je, iste večeri kada i Čola, nastupala na moto-skupu (!?) u Debeljači (?!?). Ova vest mi je mesecima unazad zvučala kao dobar vic, ali, vidite/nije! Plakati izlepljeni po prestonici, karte puštene u prodaju po nekoj smešnoj ceni, sve za nevericu. Gledam po Internetu snimke, čitam izveštaje, a i dalje mi sve deluje nekako nadrealno. Zamišljam Tarju kako zabavlja debele, zadrigle "leather rebel" bajkere, na nekom poljančetu i improvizovanoj bini, u dimu roštilja i ne ide mi uopšte u glavu, niti mi se to uklapa, ama baš nikako! I mimo navike, zanima me koliki li je honorar dobila.

Money`s too tight to mention!

    Pre godinu-dve, kada se na Filološkom demonstriralo protiv nerealno visokih školarina i višestrukog kršenja pretpostavljenih prava studenata, jedna od parola bila je i nešto u stilu: "Mi nismo krave-muzare Republici Srpskoj". Potpuno svesna rizika da budem pogrešno shvaćena, želim da istaknem da ovo nije bezazlena, ni bez osnova izvedena misao. Dok zemljaci iz susedstva okupiraju Beograd i Novi Sad, sa svojim mnogo višim životnim standardom i preuveličanim, prenaglašenim patriotizmom, dotle mi se čini da se na nas "Srbijance" ne obraca dovoljno pažnje. Upravo, uzimaju nas olako. Pravo na obrazovanje je zajedničko svima, tako treba i da ostane, ali, ne bi bilo zgoreg porazmisliti o tome da mi, rodjeni i odrasli u krilu "majčice Srbije", imamo - nimalo fer - iste propozicije pri rangiranju na konkursima za domove i stipendije, kao naše bratske kolege odvojene od matice, džepova punih konvertibilnih maraka. Oni, dakle, imaju podršku obe svoje drzave, dok se za nas ni sama (i jedina koju imamo!) otadžbina ponekad ne brine dovoljno. Mislite o tome.
   Novac, nažalost, u današnjici zaista diktira sve. On kupuje lažnu mladost, lepotu, čak i fakultetske diplome. Posvećenost, znanje i ljubav prema nečemu sada se, u vremenu instant-dokazivanja, demonstriranja materijalnih mogućnosti u skladu sa kulturom posedovanja, lako i brzo mogu odglumiti. Tu se vraćamo na početak teme.
       
             In the Still of the Night...

    Nema sumnje da je u publici, pored fanova i ljubitelja muzike uopšte, uvek mnogo i lažnjaka koji su u mogućnosti da reckaju odlaske na "must-see desavanja sezone", bez posebne motivacije osim one da se bude vidjen. Biće ih i na "Whitesnake"/"Judas priest" nastupu. Na "Exit"-u ih, standardno, uvek ima. O predstojećim koncertima Santane i Slasha i da ne govorimo. Zaboravljaju bitnu stvar - kao sto šminka ne pomaže ružnom licu, tako ni silne pare ne mogu da nadoknade nedostatak pameti, manira, vaspitanja, kreativnosti i znanja. Pokondirena tikva, uz sve napore da negira sebe i odglumi nešto plemenitije, uvek ostaje samo tikva. I to neka vas teši, draga braćo i sestre po bankrotu.
      1. jula pustite npr. http://www.youtube.com/watch?v=G3DJhwAhrjY dok se spremate za grad. Napolju je divno, izadjite i udahnuvši miris leta momentalno prebolite sve frustracije. Asfalt je užaren, večernja svežina pored reke, komarci, šarenilo boja dokle god pogled seže...sve to neka vas podseti na  http://www.youtube.com/watch?v=6Hxz6qJi-9k
      Životni entuzijazam, osećanje sveta oko sebe, to se ne kupuje, već nosi u sebi. Uživajte u najlepšem godišnjem dobu!
       Za melanholične, idealna morska: http://www.youtube.com/watch?v=AwV1YUhXmLg
Related Posts Plugin for WordPress, Blogger...