недеља, 15. фебруар 2015.

Zvanje u bescenje

autor: Isidora Đolović
izvor: www.srbel.net
Jesmo li se svi skupa priklonili demonu kapitalizma i njegovoj paklenoj sviti - malodušnosti, lenjosti, poricanju i pristajanju na manipulisanje (što odustajanje od borbe na određen način svakako predstavlja)? Posmatrajući ljude oko sebe, slušajući njihove priče, zaključujem kako izgovor za svakovrsno zlo obično bude - kriza. Ona je razlog što se prepuštamo najnižim porivima, najcrnjim mislima, veličamo sramotno, odbacujemo nekadašnje  težnje i nade kao bespotrebne, izlišne, uzaludne. Predajemo se i time postajemo laka meta za ovaj ionako izokrenuti svet, razorenog  sistema vrednosti, izobličenih ideala. A nije prvi put teško. Samo ti što su iz nezavidnih situacija tražili izlaz bez predaje i bez samodegradacije, ostavili su trag u vremenu. Trag svog junaštva, bilo ono globalno ili svakodnevno.

Nedavno sam, ne po prvi put, bila učesnik diskusije na ovakvu temu: da vam neko ponudi hiljadu evra mesečno, da li biste se zauvek odrekli svoje diplome (titule) i struke (odnosno, mogućnosti da se ikada više bavite svojim poslom)? Podeljeni stavovi kretali su se od kategoričnog odbijanja, do ushićenog, gotovo s olakšanjem (kao da je neko odmah saopštio vest o kakvom velikom nasledstvu!) donetog pristanka. Ljudi su, umorni od svega, bukvalno spremni da sve bace pod noge, samo da ih više ne lome strujanja ovog čudnog doba. I onda, po principu izokretanja svega naglavačke,  nedovoljno dobri kupuju ono što  smo odbacilli, prodali za njihove “šuške”. Moj odgovor možda već naslućujete….

Related Posts Plugin for WordPress, Blogger...