среда, 26. август 2015.

Jer NIsmo to tražili

piše: Isidora Đolović

Uhvaćeni u mrežu praznih obećanja i zaglupljujućih slika koje nude zaborav, otklon od razočaravajuće (razoružavajuće!) svakidašnjice i beg od odgovornosti, postajemo zamorčići beskrupuloznih kreatora naših dana.

Najava povratka „Farme“ (sa „neoborivim“ argumentom - „Jer VI ste to tražili!“) i „Velikog brata“ („Toliko velikog da mora ići na dve televizije“) na male ekrane, poklopiće se sa uveliko pripremljenim predizbornim cirkusom. Ima zadatak da, uz obećanja mizernog porasta plata i penzija, iznova zamaže ljudima oči, ne bi li još jednom podlegli praznim pričama. Nema razloga da bude drugačije. Samo, možda više ne treba upirati prstom isključivo u tvorce i promotere ovih isprepletenih sredstava zamajavanja, već se ozbiljno zapitati nije li odgovornost već prešla i na (voljne ili nevoljne) konzumente, koji iste sadržaje već deset godina prihvataju. Jer, dok se u anketama ili bilo kom sličnom istraživanju javnog mnjenja mnogi ograđuju od svojih „grešnih TV zadovoljstava“, pa bi neko neupućen stekao utisak da u Srbiji žive sve sami intelektualci istančanog ukusa, neosporno je da šund (domaći ili uvezeni, razlike nema) opstaje upravo zahvaljujući obezbeđenim uslovima. Razmatranje pitanja ko je za to kriv, podseća na onu drevnu dilemu o starosti „kokoške ili jajeta“. Jedno je sigurno - korov se duboko uhvatio i pred nama je još jedna jesen u kojoj će se mentalnom uspavanošću naroda oberučke koristiti njegovi navodni glasnogovornici.

четвртак, 20. август 2015.

Leto između korica

piše: Isidora Đolović

Provela sam radno leto, zadubljena u stručnu literaturu i novinarske zadatke. Sunce me slabo viđalo. Dok avgust odmiče, a s njime i moje "naučno pregalaštvo", sve češće mi je na pameti ona stara priča kako je otac poslao svom studentu novac i stavio ga između stranica udžbenika. Na svaku juniorovu žalbu zbog finansijskog škripca (pri čemu, naravno, knjigu nije otvarao), odgovarao bi: "Samo ti uči, sine, a pare će već same doći". Na stranu to što ja u nastavku obično čujem Koju: "Novac neće doći!", često se setim ove pričice. Na njenom kraju, kod mene, ne stoje novčanice, nego jedan san u obliku velegrada. Prvog bližeg, drugog daljeg, a oba najveće moguće motivacije. U inat stvarnosti sa korupcijom, nepotizmom, otpuštanjima u najavi, bezuspešnim razgledanjem oglasa, listama čekanja za radno mesto i ucenama u vidu partijskog priklanjanja. U inat životu posle diplomskog.

недеља, 16. август 2015.

Rasprodaja bola, bankrot lumpovanja

Dok su se, već uobičajeno, na dvadesetu godišnjicu „Oluje“ sa obe strane vršile licitacije žrtava i perfidna prepucavanja, na Saboru trubača kriza je počela da uzima maha i među najrazuzdanijima, a skandal sa „Loto“ kuglicom doprineo šizofrenoj balkanskoj rapsodiji…

piše: Isidora Đolović
Za logiku - ko te pita...."Mani glavu, pasi travu"
Ne prođe ni nedelja, a da političari, usrdno potpomagani medijima, ne prirede još jednu komediju za javnost. Prvi avgustovski dani doneli su „Loto-paranoju broja 21“, a potom su se u „Četiri venčanja i sahrana“ stilu poklopile dve fešte i jedan Dan žalosti. U pitanju su bile susedska „domobraniteljska“ parada u čast „Oluje“, Guča pedeset peti i nikad mlitavije-neprimetniji put, te sećanje na žrtve pogroma. I ponovo se pokazao naš protivrečni, prenaglašeni mentalitet, koji od banalnog pravi spektakl, a od dostojanstvenog - neukusno razbacivanje tugom, bez istinskog poštovanja. Uverili smo se, po ko zna koji put, kako je život na Balkanu beskonačni „komad sa pevanjem i plakanjem“.

Kako i ne bi bio? Da bi barem naslutili stepen raspadanja društva, nije neophodno da počne zaudarati kao čačanski Trg u jutarnje sate, pre nekoliko dana. Uključimo li u bilo kom trenutku TV, u bilo kom izdanju vesti, nećete zaobići poluosmehnuto lice Velikog Vođe sa redovnim raportom o najnovijim poduhvatima. Taj izraz nalikuje onom kod  zadovoljnog deteta u igri plastičnim vojnicima, koje je osvojilo teritoriju, pa sada sa uživanjem rastura kako mu volja. Predstavlja dovoljno rečitu dijagnozu naše tužne svakodnevnice: vlast je igra nedozrele, neiživljene dece, a mi figurice u njihovim rukama. Prinesu li nam lupu po žarkim suncem kakvo već mesec dana prži, istopićemo se. Oni se ionako već tope, doduše, od miline što nam „prvi put u istoriji“ iz dana u dan donose progres. Istina, ta čaura ni na deseti pogled ne najavljuje obećavanog leptira, ali, ne reče li direktor Državne lutrije da „verujemo njima, a ne sopstvenim očima“?

уторак, 04. август 2015.

Kako biti heroj...a ne postati "dežurni pljuvač"?

Da li ste za druge glas razuma/savesti ili večito gunđalo? Doživljavaju li vaše zamerke kao dobronamerni prekor ili „pljuvanje“? Izgleda da samo od perspektive pojedinca zavisi kako će shvatiti i primiti „šta je pesnik hteo da kaže“.

piše: Isidora Đolović


Kada čujem komentar poput „Ti samo kritikuješ!“, zapitam se (ozbiljno, za razliku od mnogih!) i zamislim nad oblikom i smislom svojih reči. Ionako sklona njihovom preispitivanju, vaganju i odmeravanju, tada pooštrim samokritiku i procenu, proveravam deset puta više. I dođem tako do poražavajućeg zaključka da nije stvar u tome kako ja ili bilo koji drugi kolumnista „skeniramo“ stvarnost, već nestrpljivi i netrpeljivi ocenjivač vrti jednu istu frazu, pripremljenu za svaki slučaj kada mu se dirne u neki od neprokosnovenih kanona. Ruku na srce, takvi su još i bezazleni, posebno u odnosu na navodne istomišljenike koji, ispostavi se ponekad, još manje „kad čitaju uključe mozak“ (kako glasi onaj biser pevaljke Viki). Zato imaju razvijeno čulo da namirišu buntovne misli, poistovete ih sa nekim jeftinim, veštačkim opozicionarstvom i misle da ste u istom taboru. Upravo na tu foru npr. stranke i kreiraju različite „navlakuše“ za svoju odmladinu i aktiviste, zavedene prividnom korisnošću u borbi za bolje sutra. Zapravo je na delu uludo trošenje nečije potencijalne pameti i mentalne snage, a u korist jedne od dve strane iste priče: ultra-aminaša ili ultra-kontraša. Tada mi na pamet dođu stihovi mudrog i uvek za citiranje pogodnog Balaševića, o životu u mutnoj vodi i držanju zlatne sredine. Ta poslovična pozicija u ovom slučaju nije bezlična neopredeljenost, već izbegavanje zamki varljivih naglabanja u prazno.

Related Posts Plugin for WordPress, Blogger...