субота, 29. април 2017.

Subota sa knjigom: “Jelena Anžujska”

piše: Isidora Đolović

Verovatno najpoznatiji roman Ane Atanasković savršeno je štivo za početak proleća, počev od korica knjige za koje je odabrana slika "Vetrenice" čuvenog Džona Vilijama Voterhausa, kao i pozadinska, nežna nijansa jorgovana. Takvo vizuelno rešenje, delo jednog od mojih omiljenih slikara, uz više nego dobar utisak koji su ostavili roman "Duet duša" (prikaz OVDE) i komunikacija sa spisateljicom, predstavljalo je dovoljan podsticaj i preporuku za priču o Jeleni Anžujskoj. Glas i duh ove istorijske ličnosti, od početka nas majčinski, pokroviteljski obavijaju, pozivaju da saslušamo, vodeći vladarkinim koracima, kao pratnju pri obilasku svih mesta na kojima je ostavila trag - od provansalskih polja, preko vatikanskih pločnika, do kamenih zidova srpskih svetinja.

недеља, 23. април 2017.

Šotrizacija Laze

komentariše: Isidora Đolović

Santa Maria della Salute je katolička bazilika u Veneciji, još jedan biser barokne arhitekture, koji krasi ovu jadransku luku jedinstvene lepote i intrigantnog istorijata.

Santa Maria della Salute je, od veka nešto starija, stihovana posveta-pokajanje Laze Kostića mladalačkim idealima i zreloj, zakasneloj ljubavi. S punim pravom slovi za najlepšu pesmu srpske književnosti, kojom se, sprat po sprat, istovremeno ovaploćuje i do nebesa uznosi, zanosima do smrti, ali i besmrtnosti, potresana duša. Njenu, ništa manje nadahnutu, analizu profesora Lompara, svi mi diplomci Filološkog fakulteta, verujem, pamtimo kao jednu od najlepših uspomena sa studija.
„Santa Marija dela Salute“ (poslednja reč, u promotivnom spotu, pročitana sa brđansko-napadnim, sasvim neprirodnim kratkouzlaznim akcentom!) takođe je i najnovije delo Zdravka Šotre. Serija koju svake subote imate priliku da pratite na RTS 1, proširena je verzija (poslednjih godina gotovo neizostavan trend kod domaćih filmadžija) donedavno na bioskopskim repertoarima aktuelnog dugometražnog ostvarenja. Dočekana prilično pompezno i sa mnogo očekivanja, ali i skepticizma, tematizuje burni život našeg razbarušenog pesnika, sa posebnim fokusom na nesrećnoj ljubavi prema mladoj, lepoj i obrazovanoj naslednici Dunđerskih, Jeleni „Lenki“. Ova priča već decenijama intrigira proučavaoce književnosti, ali i sve ostale, pružajući Kostićevoj - ionako više nego zanimljivoj, ekscentričnoj i svestranoj ličnosti, izrazitu auru tragičnog. Misterija koja obavija nedorečeni, neostvareni, brojnim društvenim konvencijama - ali i duševnim zaprekama zabranjen odnos, kao da ponekad i nepravedno zasenjuje objektivnu lepotu i grandioznost tvorevine kojoj duguje postojanje.

субота, 22. април 2017.

Subota sa knjigom: Ekranizacije - “The Hunchback of Notre Dame”, deo 2

piše: Isidora Đolović

U martovskom izdanju rubrike “Ekranizacije”, započela sam priču o pokušajima prenošenja Igoovog klasika “Bogorodičina crkva u Parizu” na veliko platno, pozabavivši se samim romanom i jednom od njegovih prvih filmovanih verzija. Danas se selimo među njene zvučne parnjake, a odabrana su tri po mnogo čemu različita viđenja literarnog uzora.

Animirana verzija, “The Hunchback of Notre-Dame”, Disney, 1996.
Režija: Gary Trousdale / Kirk Wise; muzika: Alan Menken / Stephen Schwartz, likovi: Kvazimodo (Tom Hulce), Esmeralda (Demi Moore), Frolo (Tony Jay), Febus (Kevin Kline), Klopen kao narator, kipovi „gargojla“: Viktor, Igo i Lavern, arhiđakon, kozica Džali. Trajanje: 107 min.

Iz korpusa tzv. „mračnog Diznija“ (u koji se još svrstavaju, npr. „Pokahontas“ i nešto stariji „Crni kotao“), ovaj dugometražni crtani film se obično smatra ili potcenjenim ili višestruko kontroverznim, ali svakako nesvakidašnjim i neprikladnim za podrazumevanu ciljnu grupu gledalaca „crtaća“. S obzirom na složene teme koje nisu prijemčive najmlađoj publici (ali su i te kako upitne za religijska i društveno-boračka udruženja), kao i znatna - a opet, zbog pomenutih recipijenata nužna - odstupanja od izvornog predloška, još od premijernog prikazivanja izaziva raznovrsne polemike. 

среда, 19. април 2017.

Svaštara, (s)redom

piše: Isidora Đolović

Retko biva da se pravoslavni i katolički Uskrs zadese na isti dan, usled nepoklapanja julijanskog i gregorijanskog kalendara, na koje se dodatno nakalemila i “pomerivost” najvećeg hrišćanskog praznika. Ove godine su se računice istočne i zapadne crkve poklopile, što je zaista prelepo i dodaje svemu još jednu veličanstvenu dimenziju. Retko biva i da se studenti, učenici, prosvetari, radnici, policija...slože, podrže i zajedničkim snagama uključe u borbu protiv obespravljenosti, što je možda još lepše. Dok se u Čačku na protestima, prvih dana masovnim - kasnije sve više u opadanju, jedva okupi šačica ljudi, praćenje situacije na beogradskim ulicama vraća mi nadu i budi elan. Postizborne aktuelnosti biće središte ove, možda i stalne, rubrike - naime, sve što nije dovoljno dugo za poseban tekst, sve kraće i nesvrstane teme, odlučila sam da podvedem pod svaštaru i prokomentarišem ih u par pasusa.

субота, 15. април 2017.

Subota sa knjigom: „Džonatan Strejndž i gospodin Norel“

piše: Isidora Đolović

Barem povremena, detinja potreba za neobičnošću i uplivom čarolije u svakodnevnicu ne jenjava, koliko god bili stari, čime god se bavili. Najbolji dokaz za to je veliki uspeh žanra fantastike. Opet, simbolički repertoar kojim raspolaže ne svedoči samo o detinjstvu duha već i njegovoj rešenosti da iznova odgovara na pitanja ŠTA možemo menjati, u kojoj se meri natprirodnom dozvoljava mešanje i gde se nalazi zamišljena granica. Džoan Rouling je, svojim serijalom koji se razvijao i sticao ozbiljnost zajedno sa vernim čitaocima, možda najviše doprinela popularisanju ovakve literature, pa su usledili mnogobrojni “čarobnjački” romani različitog obima, ozbiljnosti i kvaliteta. Iako već dugo dostupan publici, čak i u srpskom prevodu (izdanje Narodne knjige, zbog obimnosti raspodeljeno na tri toma), izuzetni prvenac Suzane Klark, pod zvučnim naslovom “Džonatan Strejndž i gospodin Norel”, nekako je ostao u senci mnogo manje vrednih, maštovitih i simbolikom, narativnim eksperimentima, poigravanjem zapletima i živopisnim junacima bogatih knjiga. Pre par godina je, napokon, dobio i svoju odličnu ekranizaciju, takođe propraćenu sa upadljivo manje senzacionalnosti od nekih drugih televizijskih serijala, pa ipak ništa manje spektakularnu po priči, efektima i ukupnom dojmu. Zbog toga je današnje predstavljanje, zapravo, dvostruki osvrt - na knjigu i seriju (iz koje su sve fotografije korišćene u nastavku) - s obzirom na redak primer uspešnog vizuelnog odgovora na rečima stvorenu čaroliju.

понедељак, 10. април 2017.

Slobodna volja mladosti

piše: Isidora Đolović

Već sutradan po predsedničkim izborima, za koje svi znamo kako su se završili, podigao se talas nezadovoljstva. Sa izvorištem u prestonici, šireći se ka Novom Sadu i Nišu, tokom dana koji su usledili preplavio je mnoge gradove širom Srbije. Neočekivano, pomalo iznenađujuće, ali, nimalo neobjašnjivo! Pa, ipak, reakcije koje su usledile, po običaju su do krajnosti podeljene. One zvanične odgovaraju tonovima minule predizborne kampanje: kreću se između prećutkivanja, ignorisanja i grubog negiranja, do potpunog preinačavanja smisla „Protesta protiv diktature“.
Ovo nećete videti u vestima! (izvor: www.princip.me)

субота, 08. април 2017.

Subota sa knjigom: Prustov upitnik

piše: Isidora Đolović

Između velikog broja, već pomodnih, upitnika, brzo dolazi (barem kod mene) do zasićenja. Najveći razlog za to je ponovljivost pitanja, tako da sam bila prilično sigurna da sam već „ispucala“ sve zalihe iole originalnih i interesantnih. Na sreću ili možda obavezu, ispostavilo se da nisam u pravu, jer sam u međuvremenu otkrila par novih-starih koji su delovali dovoljno podsticajno, pa ću se u narednim mesecima potruditi da ih „doziram“. Danas sam se odlučila za jedan, ne toliko književni koliko književnički, s obzirom na poreklo kojim se diči. Dugo već postoji namera da ga uradim, ali sam se pribojavala da bi to, usled njegove veoma lične prirode, moglo delovati nekako egocentrično. Kako god bilo, predstavljam vam tzv. Prustov upitnik, preteču današnjih „leksikona“ i izrade različitih novinskih profila poznatih ličnosti, a bogami (barem tako kažu) i vrlo pouzdanu osnovu za malu psihološku analizu svakoga od nas. S obzirom da se ne radi o uobičajenom „tag“-u, neću nikoga „označiti“ - mada bi naša Sara, koja danas slavi rođendan (pa eto lepe simbolike!), mogla da ga preuzme - ali, svakako ste svi pozvani da uradite svoju verziju, rado ću čitati odgovore na pitanja kojima ni sam autor ciklusa „U potrazi za izgubljenim vremenom“ nije odoleo.

понедељак, 03. април 2017.

Jutro posle

piše: Isidora Đolović

Ako hoćeš sliku o budućnosti, zamisli čizmu koja gazi ljudsko lice - zauvek. (Džordž Orvel)
Koristoljublje, a ne pravdoljublje.
Strah, a ne savest.
Isprani um, a ne razum.
Očekivanje da neko drugi uradi posao za tebe.
Ograđivanje od sopstvene odgovornosti za budućnost, jer je tako „jednostavnije“.

недеља, 02. април 2017.

Martovski pregled: 7 filmskih dana

komentariše: Isidora Đolović

7) "Bićemo prvaci sveta"(2015)

Nakon dugogodišnje preplavljenosti domaćeg, ionako oskudnog filmskog tržišta, temama iz ratnih godina ili crne hronike koju su nam devedesete ostavile “u amanet”, došlo je do očekivanog prezasićenja i potrebe da se sami podsetimo, a svetu predstavimo i nekim vedrijim stranama, kojih svakako imamo u izobilju. Tako je poslednjih desetak godina moguće podeliti kinematografiju na dva najpopularnija toka, od kojih se prvi bavi sentimentalizovanjem prošlosti, a drugi ironizacijom sadašnjosti. U grupu podsetničkih spada ostvarenje koje je, upravo igrajući na kartu nostalgije i ploveći na talasu velikog uspeha prethodećeg mu projekta Montevideo, pobralo silne aplauze na Pulskom festivalu. Radi se o dramatizaciji formiranja velike jugoslovenske košarkaške škole, sa vrhuncem u osvajanju Svetskog prvenstva u Ljubljani, 1970, inače tek prvog u nizu velikih uspeha koje su nam buduće generacije reprezentativaca do danas priredile. Radomir Šaper, Borisav Stanković, Nebojša Popović i Aleksandar Nikolić, bili su članovi „velike četvorke“ od koje je potekla ideja i realizacija čudesne priče ispod obruča.

субота, 01. април 2017.

Subota sa knjigom: „V.“

piše: Isidora Đolović

Tomas Pinčon je zasigurno jedan od najcenjenijih, ali i najzagonetnijih savremenih amerčkih književnika. Kao mladić je služio u ratnoj mornarici, diplomirao književnost na Kornelu (gde mu je jedan od predavača bio Vladimir Nabokov), da bi potom svoje iskustvo iskoristio za stvaranje proze sasvim osobenog izraza kojoj, slažu se kritičari i publika, po složenosti i gotovo baroknoj razigranosti, nema premca u okvirima svetskog postmodernizma. Nakon velikog početnog uspeha, Pinčon se još sredinom šezdesetih povukao iz javnosti, tako da je do danas misija dolaženja do njegovih fotografija ili intervjua postala izazovna koliko i probijanje kroz gusto tkanje njegovih tekstova. U izuzetno brižljivom čuvanju privatnosti i nastojanju da stvaralaštvo govori umesto samog autora, prilično podseća na kolegu Selindžera, koji je takođe za života predstavljao pravu enigmu i time nezanemarljivo doprineo brzo stečenom kultnom statusu svojih knjiga. Već debitantski roman „V.“ (1963) ovenčan je Foknerovom nagradom i svrstava se među najbolja prozna dela XX veka. Kod nas ga je, baš kao i kasnija dela “Urođena mana” i “Objava broja 49”, objavila Čarobna knjiga.
Related Posts Plugin for WordPress, Blogger...